INTEGRATED APPROACH

Integralni pristup projektovanju

Kada se arhitektura, enterijer i pejzaž projektuju kao jedna celina

Najbolji rezultati nastaju kada se odluke o arhitekturi, enterijeru i pejzažu razvijaju paralelno, a ne svaka za sebe. Takav pristup projektovanju u PUJO-u nije nastao kao unapred postavljena metodologija, već je proizašao iz iskustva.

Naše razumevanje prostora u velikoj meri počelo je kroz enterijere i rekonstrukcije, odnosno kroz rad sa već definisanim volumenima, konstrukcijom i otvorima koje više nije bilo moguće jednostavno promeniti. Upravo kroz takve projekte rano smo videli koliko je teško napraviti zaista dobar prostor kada su neke od ključnih arhitektonskih odluka već donesene.

Možete osmisliti enterijer do poslednjeg detalja, ali ne možete jednostavno pomeriti prozor ako pogled iz dnevne sobe nije tamo gde bi trebalo da bude. Ne možete promeniti orijentaciju kuće ako terasa ostaje bez prijatne hladovine upravo u delu dana kada će se najviše koristiti. Ne možete lako ukloniti stub koji se pojavio tamo gde bi trebalo da bude centar buduće kompozicije.

Zbog toga smo se vremenom pomerili ka tome da, kada god okolnosti projekta to dozvoljavaju, prostor razvijamo od prve ideje kao celinu. Arhitektura tada nije osnova kojoj će se kasnije dodati enterijer i pejzaž. Sve tri discipline razvijaju se zajedno, tako da odluke iz jedne prirodno utiču na druge.

EDEN RESIDENCE, ZAGREB

Maksimum prostora na zahtevnom terenu
Projekat: Eden Residence
Lokacija: Zagreb, Hrvatska
Tipologija: Višeporodično stanovanje/ stambena zgrada
Glavni izazov: Iskoristiti pad terena i ostvariti maksimalnu korisnu površinu, uz funkcionalnu organizaciju stanova prilagođenu svakodnevnom porodičnom životu.

Specifičan pad terena bio je jedna od glavnih polaznih tačaka projekta. Umesto da se posmatra samo kao ograničenje, konfiguracija parcele iskorišćena je za pažljivo pozicioniranje objekta i racionalnu organizaciju njegovih nivoa, sa ciljem da se unutar zadatih uslova dobije što kvalitetnija i veća korisna površina.

Organizacija stanova razvijana je prvenstveno kroz funkciju. Raspored prostorija, njihova međusobna povezanost i odnos prema spoljašnjim prostorima oblikovani su prema potrebama porodičnog života, sa jasno definisanim dnevnim i privatnim zonama, dovoljno prostora za odlaganje i što boljim iskorišćenjem svakog kvadratnog metra.

Posebna pažnja posvećena je i karakteru same zgrade. Fasada je modernizovana kombinovanjem različitih materijala i tekstura, kako bi se razbila monotonija većeg volumena i pojedini delovi objekta vizuelno naglasili. Savremeni elementi dopunjeni su toplijim materijalima i tonovima, pa objekat, uprkos čistoj i modernoj arhitekturi, zadržava prijatan stambeni karakter.

Teren, organizacija stanova i izgled fasade razvijani su kao delovi iste ideje, sa ciljem da se dobije funkcionalan i savremen objekat prilagođen načinu života njegovih korisnika.

PROJEKTOVANJE BEZ NAKNADNIH KOMPROMISA

Integralni pristup za nas nije samo pitanje kontinuiteta estetike. Njegova najveća vrednost je u tome što ključne odluke donosimo dok još postoji dovoljno prostora da ih menjamo.

Već u fazi arhitekture razmišljamo o tome gde će se nalaziti krevet, garnitura ili radni sto, šta će osoba videti kada uđe u prostor, kojim putem će se kretati kroz kuću, odakle dolazi jutarnje svetlo i gde će popodne biti potrebna hladovina.

Ista logika važi i za konstrukciju. Stub, greda ili drugi konstruktivni element ne moraju biti problem koji će kasnije biti sakriven. Kada se enterijer i arhitektura razvijaju paralelno, takvi elementi mogu postati deo zida, police, komada nameštaja ili cele prostorne kompozicije.

Kada se određeni problem prepozna dovoljno rano, ne moramo naknadno da mu prilagođavamo prostor. Možemo ga uključiti u rešenje i dozvoliti mu da postane deo samog koncepta.

HUNTING LODGE

Pejzaž koji se nastavlja u kući
Projekat: Hunting Lodge
Lokacija: Ribnjak, Bosna i Hercegovina
Tipologija: Rezidencijalni objekat, kuća za odmor
Glavni izazov: Rekonstrukcija postojećeg objekta uz zadržavanje i ojačavanje postojeće konstrukcije, sa ciljem da se očuva njegov karakter i ponovo uspostavi veza sa planinskim ambijentom.

Kod projekta Hunting Lodge polazna tačka bila je postojeća kuća i njen odnos prema mestu. Umesto potpunog menjanja objekta, cilj je bio da kroz rekonstrukciju oživimo njegov duh i oblikujemo prostor koji prirodno pripada planinskom okruženju. Postojeća konstrukcija je zadržana i ojačana, dok su arhitektura i enterijer dalje razvijani kroz materijale i atmosferu karakteristične za ambijent u kojem se kuća nalazi.

Organizacija prostora proizašla je iz načina na koji će se kuća koristiti. Prizemlje je zamišljeno kao centralna zona okupljanja, prostor za pripremu hrane, duža druženja i korišćenje vinarije, dok su mirnije zone kuće oblikovane za povlačenje, odmor i uživanje u prirodi. Na taj način objekat istovremeno odgovara potrebi za većim okupljanjima i za intimnijim boravkom.

Prirodni kamen, drvo, vatra i kadrirani pogledi prema pejzažu povezuju enterijer sa okruženjem, bez doslovnog ponavljanja elemenata tradicionalne planinske kuće. Isti odnos prema materijalu, toplini i prirodi provlači se kroz različite delove objekta i daje projektu jedinstven karakter.

Ovde povezanost arhitekture i enterijera ne proizlazi samo iz izbora istih materijala. Rekonstrukcija, organizacija prostora i atmosfera zajedno vraćaju objektu karakter mesta kojem pripada.

PROSTOR KROZ NAVIKE I SEKVENCE

Kada govorimo o životu u prostoru, ne mislimo samo na funkcionalne zone. Više nas zanima niz malih svakodnevnih situacija od kojih se život u kući zapravo sastoji.

Važno je da razmislimo gde će neko zaista želeti da sedi ujutru, a ne samo gde na planu možemo da postavimo terasu. Otvor na fasadi ne posmatramo samo kroz njegovu proporciju, već i kroz ono što će se iz kreveta videti kroz njega. Isto važi za dnevnu sobu. Važno nam je kako se do nje dolazi, šta se vidi na tom putu i gde pogled prirodno završava.

Zato kuću često posmatramo kao niz kadrova, a ne kao izolovan objekat. Čovek ulazi na parcelu i prvo vidi drvo, zid ili samo deo kuće. Približava se ulazu i kroz staklo možda već nazire vrt. Ulazi u enterijer, a pogled se kroz dnevnu zonu nastavlja prema terasi, bazenu ili horizontu. Kada izađe napolje, perspektiva se ponovo menja i kuća koja je do tada bila prostor u kojem se nalazio postaje njegova pozadina.

Arhitektura, enterijer i pejzaž zajedno određuju način na koji se prostor postepeno otkriva. Zbog toga su nam važni odnosi između tih kadrova, koliko i svaki od njih pojedinačno.

CASA LUMIN

Kuća oblikovana prema pogledu
Projekat: Casa Lumin
Lokacija: Novigrad, Hrvatska
Tipologija: Porodična vila, kuća za odmor
Glavni izazov: Rekonstrukcija postojećeg objekta u neposrednoj blizini mora, uz stroga urbanistička ograničenja i potrebu da se u postojećim gabaritima dobije kvalitetniji i funkcionalniji prostor.

Kuća se nalazi u pojasu do 100 metara od mora, zbog čega su mogućnosti intervencije na postojećem objektu bile veoma ograničene. Klijentova želja bila je znatno veća kvadratura, ali izgradnja novog objekta na ovoj lokaciji nije bila moguća. Kako je postojeća kuća na sprat bila uknjižena, rekonstrukcija je omogućila proširenje prizemlja, dok je sprat morao da ostane u okviru postojećih gabarita. Upravo su ti uslovi u velikoj meri odredili poziciju kuće i raspored njenog programa.

Pogled prema moru postao je jedan od ključnih elemenata organizacije. Dnevna zona sa kuhinjom i trpezarijom smeštena je na sprat, odakle se otvara pogled prema obali, dok je spavaći blok organizovan u prizemlju. Raspored je tako, umesto da prati uobičajenu podelu po etažama, proizašao direktno iz kvaliteta koje lokacija pruža.
Poseban izazov bio je obezbediti terasu sa pogledom na more, jer se objekat nalazi gotovo uz građevinsku liniju. Istovremeno je bilo neophodno zadržati postojeći krov, koji je u novom oblikovanju kuće vizuelno sakriven atikom, čime je fasada dobila jednostavniji i savremeniji karakter.

Veza između spavaćeg bloka u prizemlju i dnevne zone na spratu ostvarena je spoljašnjim stepeništem. Element koji je prvenstveno proizašao iz funkcionalne potrebe postao je jedan od glavnih arhitektonskih akcenata eksterijera i važan deo identiteta kuće.

U zadnjem delu parcele organizovana je intimnija zona za porodični život, sa prostorom za druženje i bazenom. Njena pozicija koristi osunčanost dvorišta u popodnevnim satima i formira zaštićen spoljašnji prostor kao nastavak svakodnevnog života u kući.
U ovom projektu upravo su ograničenja lokacije povezala arhitekturu, organizaciju prostora i eksterijer u jednu celinu. Pogled prema moru, postojeći gabariti i način korišćenja kuće zajedno su oblikovali novo rešenje i postali osnova njenog novog karaktera.

I ONO ŠTO OSTAVLJAMO PRAZNIM JE DEO PROJEKTA

Integralni pristup ne znači da svaki deo parcele mora biti projektovan ili ispunjen sadržajem. Ponekad je važna odluka upravo ono što odlučimo da ne uradimo. Ostaviti pogled otvoren umesto sadnje drveta. Ne postaviti bazen tamo gde bi njegova pozicija na prvi pogled delovala najočiglednije I sačuvati deo prostora kako bi se otvorio horizont.

Takva praznina tada više nije neiskorišćen prostor, već postaje deo kompozicije. Ono što se nalazi izvan kuće prirodno ulazi u enterijer i utiče na njega jednako koliko zidovi, nameštaj ili rasveta.

NE PROJEKTUJEMO SAMO ZA OKO

Pejzaž dodatno proširuje način na koji razmišljamo o prostoru. Kada se razvija paralelno sa arhitekturom, vegetacija nije samo ono što ćemo videti kroz prozor. Njome možemo da formiramo hladovinu, privatnost i mikroklimu, ali i da utičemo na miris i zvučnu atmosferu određenog mesta.

Vegetacija može postati filter između kuće i okolnih zvukova, dok se voda može postaviti tamo gde će njen zvuk pratiti prostor za sedenje ili ublažiti prisustvo saobraćaja u daljini.

Sunce leti i zimi, jutarnja i popodnevna senka, vetar, vlaga, miris biljaka i zvuk vode utiču na način na koji se prostor svakodnevno doživljava. O tim elementima razmišljamo sa istom pažnjom kao o proporciji, materijalima, svetlu i funkciji prostora.

JEDNO REŠENJE U KOME JEDNO PROIZLAZI IZ DRUGOG

Kada prostor posmatramo iz više perspektiva, lakše prepoznajemo potencijale koji nisu uvek očigledni kada se svaka disciplina razvija zasebno.

Integralni pristup ne podrazumeva samo da jedan studio oblikuje različite segmente projekta. Važnije je da se odluke o arhitekturi, enterijeru i eksterijeru donose paralelno, kao deo iste celine. Tako ne dolazimo u situaciju da ih na kraju naknadno usklađujemo, već se razvijaju zajedno od samog početka i prirodno utiču jedna na drugu.

Jer na kraju ni prostor ne doživljavamo kroz odvojene discipline. Doživljavamo ga kao celinu. Suština nije u objedinjavanju usluga, već u objedinjavanju odluka.